Pošto je postavljen božićni stol u pustarskom Integriranom središtu za usluge zajednice, „gazda je donesel nuter slamu v plahti i del je pod stol” i svi okupljeni iz pomurskih mjesta okupili su se oko njega i slušali pripovijetku o nekadašnjim pomurskim božićnim običajima. Bilo je to prigodom programa prikaza božićnih običaja u okviru niza programa „Čakamo Božića v Pomurju” u organizaciji Hrvatskoga kulturno-prosvjetnog zavoda „Stipan Blažetin” i Pjevačkoga zbora „Biseri Pustare”.
Za djecu koja odrastu uz crtane filmove, računalne igrice, često je nezamislivo kako su njihove bake, prabake čekale najljepši kršćanski blagdan. Prigodom prikaza božićnih običaja članice pustarskoga pjevačkoga zbora dočarale su godine početka prošloga stoljeća kada su one još bile djeca. Pripremile su božićni stol, pokrile bijelim stolnjakom na koji su stavile grančice bora s jabukom, križ, sjemenke, novčić kako bi iz svega toga u predstojećoj godini bilo obilja. Nakon toga je gazda, tj. Toni Kuzma pokucao na vrata i unio slamicu koju je stavio pod stol. Tada je svatko morao kleknuti i izmoliti Očenaš. Starije žene, teta Janica Mihović, Eržika Tatrai i Katica Krof, pripovijedale su kako se nekoć pripremalo na Božić:
„Prejdi Božića vu decemberu su bile zornice kol šest vur, onda je bila puna cirkva, fnogo je sveta bilo, celi mesec je bil post, nesmo jeli meso. Na vsetu Luciju smo sejali pšenicu, deca su išla pozdravlat vu hiže, te den neje bilo smeti šivati, stareše su nam kazali kaj ne zašijemo rit kokošam. Da je Božič prešel na Janoševo, smo kokošaj dali zelenu pšenicu kaj bodu nesle i nedu gnezdo si promenile. Decembra petnaestoga smo se hapili stana prositi Mariji i Jezušeku. Hodili hižaj moliti, išle smo kipecom, pak smo tri-štiri čisle molili i popevali. Na Badnjak da je zdravamarija zvonila, gazda je donesel nuter v plahti slamicu i del pod stol, mi smo se pokleknule i molile se. Gazda je rekel „Puriče, račiče, vuliče, daj nem Bog zdraviče, pune koce cokeke, pune štal beceke i pune katroce piceke. Dej nam Bog zdraviče i Božjega mira vsem skupa. V Oca, Sina i Duha Svetoga, amen.” Potle smo molili i večerjali graha na suhom, makfiče, juhu od suhoga sada, meso išče ne, na Badnjak je bil post. Negda je bila velika šterčija pak neje bilo jandeka, sam malo jabuke, našpol, rehi su bili jandek. Na bor smo deli male jabuke, v svetli paper smo deli nekaj (krumpir) kaj da bi bili saloncukori. Nam, dečici je bilo lepo kaj smo za večerjom kotali se po slamici, tam smo se igrali.”
Članice zbora prikazale su stara domaća božićna jela. Za Badnjak su najčešće pripremile „makfiče”. Kako se to izradilo, kazala nam je Biserka Kiš: Treja mela, sol, cajg i malo šečera kaj se digne cajg, to z vodom treja zamesite, čakate da se digne. Potle zasukate, pak rezate na male makfiče i peči. Da se speče morate je deti vu zdelu i kropom poparite, ono se malo namače pak onda vun zeti kaj se cedi, onda tak z makom posipate, negda so prelili z kosanom maščom.
beta