Iako su svetki za nami, s nostalgijom se vraćamo još u misli na predbožićnu dob. Ovput peljamo vas malo najzad u vrimenu, i to na Prisiku. Mjesni jačkarni zbor Zviranjak pozvao je i lani stanovničtvo ovoga gradišćanskoga naselja na adventski koncert, a zbog česa je bilo još atraktivnije to spravišće od prethodnih, tvrdimo, da je tomu uzrok domaći dičji zbor, koji je na trećoj adventskoj nedilji imao svoj prvi nastup u crikvi. Na ov zadatak pripravila je je trojka Marijanka Meršić, Margita Kelemen i Balaž Orban ki su člani jačkarnoga zbora.
Srcu je bilo milo gledati i poslušati, kako su pred oltarom iz po ugarski i hrvatski po dvi jačke izvela dica različite starosti. Njeva predstava i zbog toga je bila zvanaredno važna, jer se organizatori ufaju da će im na ov način veću volju načinjati k učnji hrvatskoga jezika. Polag toga pak ne smimo zabiti da je rič o takovom selu, kade se hrvatski jezik s preljutimi koraki zgublja. Margita Kelemen, jedna od glavnih organizatorov koncerta, jur dvoja-troja ljeta je čuvala u svojoj glavi ideju za zborno skupaspravljanje dice, ali pred tom realizacijom pravoda se je pojavila i dvojba. Pri prethodni razgovori sa staristarji se je potvrdilo, sjajnu ideju je tribi dopeljati do stvarnosti. Zato su poslane pozivnice školskoj dici, a veliko presenećenje je bilo kad su na prvu probu došli i mališani iz čuvarnice. – Mi smo tako računali da će je biti maksimalno deset, a kad su dica došla na prvu probu, bilo ih je dvadeset i pet. Još smo se i splašili, ča ćemo, kako ćemo, pak smo rekli, bude kako bude. – povida nam o početku ovoga pohvalnoga pothvata moja sugovornica. Tako doznajemo da na vježbanje, od oktobra svaki tajedan, svaki petak, svi najavljeniki su svenek došli i svi su rado jačili. – Nigdar neću zabiti, kako je k meni došao dičak ki se po ugarski pomina i pitao, zač si nećemo hrvatske jačke učiti, a kad smo dvi hrvatske naučile, onda nas je ispitkovao, zač nećemo sve četire jačiti po hrvatsku?! Rekli smo im, mi je nećemo veljek va diboku vodu hititi, tako smo se pripravili s dvimi ugarskimi i dvimi hrvatskimi jačkami. – je nam povidala o svoji doživljaji peljačica zbora. Hrvatsku jačku «Okolo Betlehema» je još pokojni farnik Imre Szabó naučio na Prisiki, pred tridesetimi ljeti, sad su to ponovo najprzeli i naučili ter odjačili četire kitice od devet. Druga izvedena jačka je iz Koljnofa, kad su bili prisički jačkari tamo, jako im se je vidila i prosili su ju, a malim jačkarom i jačkaricam posebno se je dopadala. – Ja mislim da nam se je dobro ugodao koncert, dica su se jako trsila i ufajmo se da će im ostati na misli, kako je lipo i dobro bilo. – naglasila je još Margita Kelemen, ka bi i kljetu rado vidila da se i mladina jači pri adventskom koncertu. Suze su sjajile u oči i starojmajki Agici Nickl, kojoj su još i tri nukići sudjelovali u ovom jačkarnom projektu. – Srićna sam da im je uspjelo ovako čuda dice skupa pobrati, jako su je lipo naučili i ja si željim da bude i kljetu ovoga veselja. Jako čuda gostov je bilo na koncertu, morebit već nego lanika. Zato i lipo zahvaljujemo Margiti, Balažu i Marijanki da su našu dicu ovako lipo naučili, moremo vam reći da smo mi svi jako srićni zbog toga. – nije mogla tajiti svoje oduševljenje staramajka, a sudeći po burnom aplauzu publike, svi nazočni su mislili isto, kot i teta Agica.
Tiho